Samsung J710, operativni sistem Android 8.1.0 Oreo – smartfon dnevnik, vanredni izveštaj iz off-a, utorak, dva sata posle ponoći – Kapetan Oreo se javlja na dužnost: Sve sam mogao da podnesem u ovom, ne tako malom, radnom veku jednog prosečnog, srednjeklasnog smartfona, ali da budem telefon neke dvadesetogodišnje devojke, jebešga, to stvarno više ne mogu da trpim. Evo, da se prisetimo svih mogućih teških i … Настави са читањем ISPOVEST JEDNOG SMARTFONA
Ivo Andrić je, recimo, voleo tiho. Voleo tako da niko ne zna i niko ne čuje. Jer, on je voleo nekog koga nipošto nije smeo. Ali znate to već svi, znaš to i ti, ljubav ne bira, ljubav ne razaznaje granice i prepreke, ljudska obličja, prijateljstva, kumstva, bratstva. Ljubav se dešava kad hoće, gde hoće i kome hoće. A mi, kao pagani u ona davna vremena, joj prinosimo žrtve, plešemo goli, igramo čudne igre i molimo joj se najusrdnije i najiskrenije, ne bi li se dogodila baš nama. I ona nas nekad čuje, usliši tu molitvu i pusti deo svog praha da padne na naše srce, ali tu ne bude kraj. Jer onaj ko voli je pogođen večitim, strašnim prokletstvom gladi i gramzivosti – on više nije zadovoljan što on oseća ljubav, on želi da mu ljubav bude uzvraćena! Šta je to sa njom što budi u nama želju da je obznanimo celom svetu? Šta je to što nas tera da vičemo na sav glas, da urezujemo naša imena u koru drveta, da pišemo o njoj javno ali pod plaštom drugih, izmišljenih imena? Šta je to što i mene tera da o tebi pišem? Настави са читањем „KAKO SU VOLELI VELIKI“
Dotični g-din X,
sa prebivalištem u provincijskom delu Republike Srbije
Adresa nepoznata
UPOZORAVA SE, POD PRETNJOM TUŽBOM
Od strane oštećene, g-đice Y, preko punomoćnika, izvesne Anđeline, da je, prekoračio sve zdravorazumske granice, ustanovljene viševekovnom praksom udvaranja muškarca ženi i prekršio osnovne postulate svake iole zdrave i produktivne povezanosti između dve osobe, time što je u više navrata apsolutno i kategorički zanemarivao i zapostavljao oštećenu. Настави са читањем „UPOZORAVA SE, POD PRETNJOM TUŽBOM“
-I kažem ti, tako nekad imam neopisivu potrebu za nekom slanom grickalicom…najčešće za štapićima. Jaoo…jesam ti pričala o onim nekim štapićima u plavoj kesici, bilo ih je pre par godina u prodavnicama…mislim da je pisalo ULKER na njima…
-Mhm…
-E, a sad sam ih videla samo na jednom mestu prošle godine, na nekoj pumpi kad se krene za Novi Sad…
-Aha…
-Opet si zasp’o usred razgovora… Настави са читањем „PETAR, BEZOSEĆAJNA DUŠA“
Možda je to nešto što prosto mora da bude. Kao što dete plače kad se rodi. Ili kao što se smejete kad vas golicaju. Ili kao što bežite kad vas neko juri. Možda je to prosto nešto što ne može da se izbegne, od čega ne može da se pobegne i čemu ne može da se umakne. Настави са читањем „POMALO SONJA“
Anđelina 