Negde u unutrašnjosti Srbije, za vreme epidemije korone u proleće 2020. godine. (Dnevna soba u kući Anđelkovića, oko 3 sata poslepodne) -Evo tata, lepo piše ovde vidiš…ovde ispod naslova…Mogu u poslednja 2 sata policijskog časa mladi zaljubljeni parovi da prošetaju parkom i da se drže za ruke, ali sa rukavicama. Ja ne razumem što ti sad mene nećeš da pustiš… -Milice, sine…sedi tu i … Настави са читањем LJUBAV POD NADZOROM
Ivo Andrić je, recimo, voleo tiho. Voleo tako da niko ne zna i niko ne čuje. Jer, on je voleo nekog koga nipošto nije smeo. Ali znate to već svi, znaš to i ti, ljubav ne bira, ljubav ne razaznaje granice i prepreke, ljudska obličja, prijateljstva, kumstva, bratstva. Ljubav se dešava kad hoće, gde hoće i kome hoće. A mi, kao pagani u ona davna vremena, joj prinosimo žrtve, plešemo goli, igramo čudne igre i molimo joj se najusrdnije i najiskrenije, ne bi li se dogodila baš nama. I ona nas nekad čuje, usliši tu molitvu i pusti deo svog praha da padne na naše srce, ali tu ne bude kraj. Jer onaj ko voli je pogođen večitim, strašnim prokletstvom gladi i gramzivosti – on više nije zadovoljan što on oseća ljubav, on želi da mu ljubav bude uzvraćena! Šta je to sa njom što budi u nama želju da je obznanimo celom svetu? Šta je to što nas tera da vičemo na sav glas, da urezujemo naša imena u koru drveta, da pišemo o njoj javno ali pod plaštom drugih, izmišljenih imena? Šta je to što i mene tera da o tebi pišem? Настави са читањем „KAKO SU VOLELI VELIKI“
-I kažem ti, tako nekad imam neopisivu potrebu za nekom slanom grickalicom…najčešće za štapićima. Jaoo…jesam ti pričala o onim nekim štapićima u plavoj kesici, bilo ih je pre par godina u prodavnicama…mislim da je pisalo ULKER na njima…
-Mhm…
-E, a sad sam ih videla samo na jednom mestu prošle godine, na nekoj pumpi kad se krene za Novi Sad…
-Aha…
-Opet si zasp’o usred razgovora… Настави са читањем „PETAR, BEZOSEĆAJNA DUŠA“
*Pustiti u pozadini „Dire Straits – Romeo & Juliet“
Na samom početku Knez Mihajlove ulice, tamo ispod zvezdanog svoda od novogodišnjih sijalica, pod sivom beretkom dva sumnjičava oka su pretrčavala put od Terazija do Sremske ulice. Nekog su čekala, ali očigledno nisu znala odakle taj neko stiže. Nekog stranca, možda? Malo niže, tik iznad belog šala, crveneo se jedan prćast nos. Očigledno je dugo stajala tu, pod zvezdama, i čekala. Koga? Zašto? S vremena na vreme pune purpurne usne su se pomaljale iznad ruba šala. Blago iskrzane i ispucale. Zašto ju je neko pustio da čeka? Ispod kaputa se nazirala kratka karirana suknjica, a ispod nje gola kolena. Pa ona se smrzavala, to je sigurno! Odjednom, crna senka niotkuda zakloni ceo njen prizor, jedino što se moglo videti jesu ona dva, do malo pre uplašena a sada potpuno smirena, sjajna oka uprta u druga dva naspram njih. Bez poljubaca, bez grljenja, samo međusobno isprepletanih šaka i sa pogledima koji su govorili više od reči. „You and me, babe, how about it?“ Настави са читањем „LJUBAV U KNEZU“
SOFIJA – grč. Σοφία; mudrost, znanje, veština (prim. aut.)
Konačno, posle nekih mesec dana konstantnog moljenja i udovoljavanja njenim hirovima i prohtevima, Sofija nas je sve udostojila jednog prelepog, doduše malog, cveta.
Iako po prirodi orhideja, po karakteru vam je to jedna tipična razmažena i raspečena ćerka jedinica koja je navikla da dobija šta god joj se u životu prohte. Ja, kao ponosna vlasnica-majka jedne orhideje odlučim lepo da joj dam ime koje će je odvojiti od te ženske luckaste prirode. Ime koje će da je približi zvezdama, da je okrene negovanju svog vlastitog stabla i korena i koje će od nje da napravi jednu samostalnu i nezavisnu jedinku. Mislite da je urodilo plodom? Ma kakvi…od cveta ništa. Настави са читањем „SOFIJA“
Anđelina 